Metilensko plavo za vežbanje i oporavak: šta je zaista izmereno

U martu 2022. jedna vrhunska maratonka objavila je sponzorisanu preporuku za pastilu sa metilenskim plavim, navodeći da ono „može pomoći u poboljšanju koncentracije, izdržljivosti i sna” i da ga je koristila pre napornih treninga. Iste nedelje, lekari koje je citirala nacionalna štampa opisali su širi trend kao influensere koji unose sredstvo za čišćenje akvarijuma. Nijedan od tih stavova ne odgovara na pitanje koje trkač zaista postavlja.

Da li je neko davao metilensko plavo ljudima i merio koliko daleko ili brzo mogu da trče, ili koliko dobro se oporavljaju? Pretragama za ovaj članak nije pronađena nijedna kontrolisana studija na ljudima sa ishodom vezanim za sportski učinak ili oporavak. Trag citata vodi do tri životinjske vrste, nekoliko laboratorijskih preparata i jednog jedinjenja koje uopšte nije metilensko plavo.

Izdržljivost, oporavak i mehanizam su različite tvrdnje

Pokazatelj može da se menja u suprotnom smeru od učinka ili da se menja bez ikakve promene učinka. To nije tehnička sitnica: upravo je takav obrazac zabeležen u najčešće citiranoj studiji metilenskog plavog i vežbanja.

Studija na psima koristila je drugu boju

Rad koji se najčešće citira u vezi sa metilenskim plavim i vežbanjem jeste studija Imaija i saradnika iz 1986. na budnim psima koji su trčali na pokretnoj traci. Ispitivala je da li porast minutnog volumena srca tokom vežbanja zavisi od redoks stanja tkiva, koristeći ono što je u metodama opisano kao „4 mg/kg novog metilenskog plavog 3,7-bis(etilamino)-2,8-dimetilfenazotonijum-hlorid, Eastman Kodak Company”. Novo metilensko plavo je zasebna tiazinska boja, sa dve etilamino grupe na mestima gde metilensko plavo ima dve dimetilamino grupe, najpoznatija kao boja za retikulocite. Rezultat dobijen njome nije rezultat dobijen metilenskim plavim.

Studija je ipak važna jer najjasnije pokazuje da se pokazatelj i fiziologija mogu menjati nezavisno. Psi su trčali u dve etape od po 20 minuta, pri brzini od 2.5, a zatim 5.0 mph, uz nagib od 6 procenata. Vežbanje je udvostručilo minutni volumen srca i povećalo potrošnju kiseonika u celom telu tri do četiri puta u obe grupe. U grupi koja je primila fiziološki rastvor, arterijski odnos laktata i piruvata porastao je sa 6.0 na 9.97. U tretiranoj grupi nije porastao.

Nijedna funkcionalna mera nije se razlikovala između grupa. Srčana frekvencija, arterijski pritisak, kontraktilnost leve komore i kateholamini u plazmi porasli su identično u obe grupe, a odnos između minutnog volumena srca i potrošnje kiseonika u celom telu bio je statistički nerazlučiv. Autori zaključuju da promene odnosa „nisu uzročno povezane sa stimulacijom cirkulacije koja se javlja tokom blagog do umerenog vežbanja”.

Taj odnos govori manje nego što se čini. Opao je zato što je piruvat porastao sa 0.14 na 0.38 mmol po litru, dok je i laktat porastao, sa 1.05 na 2.85 mmol po litru. Kod pasa koji su dobili boju u mirovanju, potrošnja kiseonika blago je porasla, arterijski pH je porastao, a ugljen-dioksid je opao — promene koje autori nazivaju „sličnim” promenama izazvanim 2,4-dinitrofenolom, razdvajačem mitohondrijskog disanja i fosforilacije. Brzina je bila određena protokolom, pa nijedan pas nije trčao do iscrpljenosti.

Studija plivanja na pacovima i njena doza

Najjači rezultat o učinku kod životinja potiče iz eksperimenta Penga i saradnika iz 2025. u časopisu Frontiers in Behavioral Neuroscience. Pacovi su plivali deset uzastopnih noći sa tegovima jednakim 3 procenta telesne mase vezanim za repove, najmanje dva sata svake noći, sve do krajnje tačke iscrpljenosti procenjene prema zadatim kriterijumima. Posle svake sesije, jedna grupa je primila metilensko plavo intranazalno, a druga fiziološki rastvor na isti način. Tretirani pacovi plivali su duže pre nego što su ispunili kriterijume iscrpljenosti, više su se kretali u testu otvorenog polja narednog dana, pokazivali manje ponašanja nalik anksioznosti i imali manji gubitak neurona, manje oštećenja mijelina i manje fragmentacije mitohondrija u hipokampusu i strijatumu.

Doza se redovno izostavlja kada se o ovoj studiji govori. Rastvor od 1 procenta sadrži 10 mg/mL; u svaku nozdrvu primenjeno je deset mikrolitara, pa je ukupna količina bila oko 20 mikrolitara, odnosno 0.2 mg po pacovu po sesiji. Intranazalna primena bira se da bi supstanca stigla do mozga olfaktornim i trigeminalnim putevima, a autori navode da njihova studija „nije merila oksidativne reakcije, upalu niti nivoe hormona u mozgu i plazmi”. Kao sledeći korak preporučuju proučavanje „sveobuhvatnih efekata suplementacije MB pre vežbanja”.

Upravo bi to trkač želeo da bude ispitano. Ovaj protokol je davao jedinjenje posle napora, radi ograničavanja oštećenja. Duže plivanje narednog dana u modelu iscrpljenih pacova jeste nalaz o oporavku, a ne nalaz o treniranoj osobi koja uzima dozu pre treninga.

Odakle potiče reč „izdržljivost”

Studija na miševima koja se obično opisuje kao dokaz poboljšane izdržljivosti jeste rad Gureeva i saradnika iz 2016. u časopisu Neuroscience Research. Miševi su 60 dana pili vodu koja je sadržala metilensko plavo u količini od 15 mg/kg dnevno. „Fizička izdržljivost” odnosila se na test sa kanapom, odnosno horizontalnim prečkama, koji zajedno ocenjuje snagu hvata, motoričku koordinaciju i ravnotežu. Netretirani miševi srednje dobi imali su rezultat 1.17; tretirani miševi 2.23, blizu nivoa odraslih miševa. Kod odraslih miševa nije došlo do poboljšanja ni u čemu.

Potrošnja kiseonika u mirovanju porasla je za oko 15 procenata. Proizvodnja vodonik-peroksida u mitohondrijama mozga porasla je sa 94.9 na 176.7 pmol po minutu po miligramu proteina. Mitohondrijska DNK povećala se 2.3 puta. To je povećan promet mitohondrija kod životinja koje stare, uz oksidativnu signalizaciju koja ga pokreće. Nije dokaz da bi zdrav sportista bio brži.

Eksperimenti na ćelijama i granice njihovih nalaza

Louters i saradnici su 2005. izvestili da metilensko plavo aktivira transport glukoze putem GLUT1 u fibroblastnim ćelijama L929, i to do 800 procenata pri koncentraciji od 50 mikromolara. Nastavak istraživanja iz 2008. pokazao je da metil-beta-ciklodekstrin direktno vezuje metilensko plavo i blokira efekat. To je nalaz o ćelijskoj liniji koji nikada nije potvrđen u skeletnim mišićima.

I sam mehanizam je sporan

U studiji Trettera i saradnika iz 2014. na izolovanim mitohondrijama mozga zamoraca, metilensko plavo u koncentraciji od 100 nanomolara do 1 mikromolara povećalo je potrošnju kiseonika u mirovanju, obnovilo membranski potencijal i proizvodnju ATP-a kada je kompleks I ili kompleks III bio inhibiran i povećalo proizvodnju vodonik-peroksida. Ključno je to što „MB nije uticao na disanje stimulisano ADP-om ni sa jednim od” ispitanih supstrata. Maksimalno disanje spregnuto sa fosforilacijom, na kojem počiva tvrdnja o vežbanju, nije se povećalo.

U nastavku istraživanja Gureeva i saradnika iz 2019., ista laboratorija koja je dobila rezultat na miševima utvrdila je da metilensko plavo „ne uspeva da obnovi membranski potencijal i disanje inhibirane antimicinom” u mitohondrijama mozga miševa i zaključila da je akceptor elektrona mesto Qo kompleksa III, a ne neko mesto dalje u lancu. Jednostavna slika boje koja prenosi elektrone mimo blokiranog respiratornog lanca ne važi za svaki preparat.

Ništa od ovoga ne isključuje efekat kod ljudi. Ali znači da argument zasnovan samo na mehanizmu, u kojem se verovatna mitohondrijska hemija tretira kao rezultat, ima probleme unutar samog mehanizma.

Dva problema u dizajnu koja bi ispitivanje na ljudima moralo da reši

Kod metilenskog plavog teško je održati zaslepljivanje. Ono boji urin plavozeleno i ljudi to primećuju. U unakrsnom ispitivanju kod bipolarnog poremećaja iz 2017. to je direktno navedeno: „Izabrali smo ovaj dizajn jer metilensko plavo menja boju urina, pa zato nismo mogli da koristimo tradicionalni placebo.” To ispitivanje poredilo je nisku dozu sa visokom, a ne sa inertnom tabletom.

Ovaj problem je u istraživanjima vežbanja ozbiljniji nego gotovo bilo gde drugde, jer subjektivni osećaj napora i učinak u testovima na vreme snažno reaguju na očekivanja. Ispitivanje koje ne može da zaslepi učesnike meri uverenje podjednako koliko i lek.

Postoji dokumentovano rešenje. Randomizovano ispitivanje sa snimanjem mozga iz 2016. na 26 zdravih odraslih osoba davalo je 280 mg metilenskog plavog kvaliteta prema USP standardu, oko 4 mg/kg, ili placebo od prehrambene boje FD&C blue no. 2 u identičnim neprozirnim kapsulama. Od učesnika je traženo da mokre pre primene doze, ali ne ponovo, „kako bi se izbeglo narušavanje zaslepljivanja usled bilo kakvog obojenja urina”.

Drugi problem su doza i način primene. Oralno primenjeno metilensko plavo delimično se izlučuje urinom, a izloženost mozga posle oralne primene približno je upola manja nego posle intravenske primene, kako navodi Gureevljeva grupa pozivajući se na farmakokinetički rad Petera i saradnika. Intranazalna primena kod pacova ne može se preneti na kapsulu, a raspon doza za ljude u objavljenim radovima iznosi od 0.5 do 4 mg/kg, pri čemu ispitivanje sa snimanjem iz 2016. navodi suprotan efekat iznad 10 mg/kg.

Studije na ljudima mere nešto drugo

Dva kontrolisana eksperimenta na ljudima pojavljuju se u prepričavanjima ove teme, a nijedan nije merio vežbanje. U ispitivanju sa snimanjem iz 2016, vreme reakcije u zadatku održavanja pažnje nije pokazalo značajnu interakciju između leka i vremena: u placebo grupi iznosilo je 230, pa 220 milisekundi, a u grupi sa metilenskim plavim 230, pa 230 milisekundi, P = .43. U studiji intravenske primene iz 2023. na osam zdravih žena, protok krvi kroz mozak i cerebralna metabolička stopa potrošnje kiseonika opali su umesto da porastu. Vodič kroz dokaze o energiji i umoru obrađuje obe studije.

Ako ipak odlučite da ga isprobate

Eksperiment na sebi neće utvrditi efikasnost, ali ga možete dovoljno dobro beležiti da ne zavarate sebe. Zabeležite proizvod i seriju, način primene, vreme primene pre treninga, tačan trening sa udaljenošću ili opterećenjem, subjektivni osećaj napora na numeričkoj skali, san, kofein i sve lekove, kao i bolnost mišića narednog dana i učinak nakon 48 sati u istoj vrsti treninga. Zatim ponovite iste treninge bez njega.

Jedna osoba koja prati jednu promenljivu ne može da razdvoji efekat leka od kondicije, motivacije, vremenskih uslova i uobičajenih varijacija u treningu. Subjektivni deo najlakše može da zavara.

Metilensko plavo nosi i rizike koji nemaju veze sa učinkom. Inhibira monoamin-oksidazu A, što ga čini važnim u kontekstu propisanih antidepresiva i drugih serotonergičkih lekova, a kontraindikovano je kod deficita G6PD zbog rizika od hemolitičke anemije. Vodič za bezbednost obrađuje oba pitanja, a vodič za interakcije sa lekovima organizuje pitanja o lekovima po klasama. Ako se takmičite prema antidoping pravilima, proverite pravila umesto da se oslanjate na tvrdnju prodavca.

Materijal je promenljiva u svakoj navedenoj studiji

Svaka ovde opisana doza bila je izmerena količina određenog jedinjenja. Bočica od neproverenog prodavca nije isto što i to. Usklađenost sa USP monografijom jeste standard koji kupac može da proveri, a materijal koji nije usklađen verovatno je kvaliteta namenjenog tekstilnoj industriji. On može sadržati organske nečistoće poput Azure B, rezidualne rastvarače i teške metale u količinama koje farmaceutska specifikacija ograničava. Šta oznaka USP potvrđuje, a šta ne obrađuje kvalitet materijala, a metode ispitivanja nečistoća objašnjavaju šta laboratorija traži.

Većina prodavaca koji proizvod opisuju kao nezavisno testiran proverava samo teške metale, pa taj jedan skup analiza predstavlja kao da ispunjava celu specifikaciju. Blupreme ispituje kompletnu USP specifikaciju: identitet, čistoću, organske nečistoće, rezidualne rastvarače, elementarne nečistoće, ostatak nakon žarenja, mikrobiološke granice i bakterijske endotoksine. Svaka serija isporučuje se sa sertifikatom analize, a njegovo pravilno čitanje podrazumeva proveru da li broj serije i laboratorija odgovaraju bočici koju držite.

Zaključak

Nijedna kontrolisana studija na ljudima nije merila uticaj metilenskog plavog na izdržljivost, brzinu, snagu ili oporavak. Studija na psima koja se citira zbog efekta na laktat koristila je drugu boju i nije utvrdila razliku u učinku. Studija plivanja na pacovima davala je 0.2 mg intranazalno posle napora. Studija na miševima iz koje potiče reč „izdržljivost” koristila je test hvata i koordinacije kod životinja koje stare, a mehanizam je sporan u literaturi o mitohondrijama.

Preostaju verovatan mehanizam, skup malih studija na životinjama, jedan problem u dizajnu ispitivanja sa dokumentovanim rešenjem i odsustvo podataka o učinku kod ljudi. Pregled dokaza o koristima kod ljudi stavlja tvrdnje o vežbanju u kontekst ostale literature o ljudima, a biblioteka istraživanja daje pregled studija na kojima se zasniva svaka tvrdnja.

Ako trenirate za nešto, promenljiva iza koje stoje najjači dokazi jeste sam trening.